U svom epohalnom delu Drugi svetski rat, Čerčil je između ostalog podrobno opisao svoju saradnju i državničke veze sa predsednikom SAD Ruzveltom, koje su kako je odmicao rat prerasle u prisno prijateljstvo. Dok je ratni britanski premijer ležao bolestan zbog upale pluća koja ga je zadesila po povratku sa Teheranske konferencije, obavljao je aktivnu prepisku sa američkim predsednikom. Usaglašavajući planove oko iskrcavanja u italijanskoj luci Ancio, Čerčil je sa Ruzveltom podelio infurmaciju kako su mu u istom danu stigla dva telegrama sa čestitkama za brzo ozdravljenje. Jedan od generala Franka, a drugi od marsala Tita, pitajući ga “šta kažete na to”?

U nastavku prepiske Ruzvelt se osvrnuo i na ovo Čerčilovo pitanje. “Predlažem Vam da na Novu godinu pozovete oba gospodina koja su Vam čestitala, da ih zatim zatvorite na vrh one kule sa koje smo posmatrali zalazak sunca i da im kažete da ćete Vi ostati dole da vidite hoće li crni crvenog, ili crveni crnog baciti preko zidina”. Na ovaj predlog Čerčil je u istom duhu odgovorio. “Do sada nisam bio u stanju da aranžiram dvoboj u kuli. Cveni je u boljoj kondiciji od crnog”.

Posle samo nedelju dana, britanski premijer uputio je pismo Titu.

“Mnogo Vam hvala na ljubaznom telegramu koji ste mi u vezi sa mojim ozdravljenjem poslali u svoje ime i u ime patrio-­ tske partizanske armije Jugoslavije. Od majora Dikina, jednog od brojnih prijatelja, saznao sam sve o Vasim junackim podvizima. Najiskreni je želim da Vam pruzim svaku pomoc koja se nalazi u ljudskoj moći putem prekomorskih posiljaka, vazdušne po­drške i pomoći koju ce Vam ukazati komandosi u borbama na ostrvima. Brigadni general Maklin je takođe jedan od mojih prijatelja i kolega u Parlamentu. Pored njega u Vašem će štabu uskoro služiti i moj sin, major Randolf Čerčil, koji je i sam član Parlamenta.

Pred nama stoji jedan vrhunski cilj a to je da od prljave nacističkofašisticke ijage očistimo evropsko tle. Možete biti si­gurni da mi Britanci ni najmanje ne želimo da određujemo bu­duću vladu Jugoslavije. Istovremeno se nadamo da ćemo u naj­većoj mogućoj meri svi udružiti svoje snage da bismo zajed­ničkog neprijatelja doveli do poraza, posle kojeg će narod svo­jom voljom odlučiti o obliku svoje vlade.

Rešio sam da britanska vlada prekine sa pružanjem svake dalje podrške Mihaijloviću i da isključivo pomažemo Vaš i stoga ćemo biti srećni ako kraljevska jugoslovenska vlada ukloni Mihaijlovića iz svojih saveta. Medutim, kralj Petar II se još kao dečak otrgnuo iz izdajničkih šaka svog regenta princa Pavla i kao predstavnik Jugoslavije i mladi kraljević u nevolji potražio uto­čište kod nas. Ne bi bilo ni viteški ni časno za Veliku Bri­taniju kada bi ga sada odgurnula.  Mi isto tako ne mozemo tra­žiti od njega da prekine sve postojeće veze sa svojom zemljom. Stoga se nadam da ćete nas razumeti što ćemo i dalje ostati u zvaničnim odnosima sa njim, dok ćemo istovremeno Vama pružati svaku moguću vojnu podršku. Isto tako se nadam da će se možda obostrane rasprave privesti kraju, jer one samo idu na ruku Nemcima.

Možete biti sigurni da ću o svemu podrobno obaveštavati svoje prijatelje maršala Staljina i predsednika Ruzvelta; isto tako se od sveg srca nadam da će vojna misija koju sovjetska vlada upućuje u Vaš stab u sličnom skladu sarađivati sa anglo-ameri­čkom misijom na čijem se čelu nalazi brigadni general Maklin. Budite dobri da sa mnom vodite prepisku preko generala Mak­lina i naznačite sve čime smatrate daVam mogu pomoći,  jer sam  čvrsto rešen da učinim najbolje što mogu.                         .

Unapred se radujem kraju Vaših patnji i oslobodenju čitave Evrope od tiranije"…..

Odgovor na Čerčilovo pismo stigao je od Tita, posle skoro mesec dana.