Posle ruske invazije na Ukrajinu i globalne dimenzije koju je ona poprimila, jasno je da posle 24. februara živimo u jednom novom svetu. Taj novi svet je uspostavljan i usponom Hitlera, ali srećom na kratko. Međutim, uspon jednog drugog diktatora, u to vreme, i posledice koje su usledile, trajale su mnogo duže. A možda još uvek traju....

Opsežno svedočanstvo jednog vremena  u delu Drugi svetski rat, Vinstona Čerčila aktuelno je i danas. U geopolitičkom smislu daje odgovore na mnoga pitanja i govori o pogubnim posledicama političkog nejedinstva Evrope. Ovde će biti predstavljen odlomak iz drugog nastavka ove istorijske hronologije, a odnosi se na 1940. godinu i period neposredno posle pada Pariza u nemačke ruke i kapitulacije Francuske.

„U međuvremenu sovjetska vlada je vredno prikupljala svoj plen. Četrnaestog juna, na dan kada je pao Pariz, Moskva je uputila ultimatum Litvaniji, optužujući nju i druge baltičke države za vojnu zaveru protiv SSSR-a i zahtevajući korenite promene u vladi i vojne ustupke. Petnaestog juna jedinice Crvene armije upale su u tu zemlju, a predsednik Smetona pobegao je u Istočnu Prusku.Istom postupku bile su podvrgnute Letonija i Estonija. Odmah se moraju uspostaviti prosovjetske vlade i u te male zemlje, primiti sovjetski garnizoni. Otpor uopšte nije dolazio u obzir. Predsednika Letonije su silom odveli u Rusiju, a g. Višinski je doputovao da naimenuje privremenu vladu koja će sprovesti nove izbore. Potpuno ista stvar dogodila se i u Estoniji. Devetnaestog juna Ždanov je stigao u Talin da tu uvede sličan režim.U danima od 3. do 6. avgusta skinuta je maska sa prosovjetskih prijateljskih i demokratskih vlada i Kremllj je pripojio baltičke države Sovjetskom Saavezu.

Ruski ultimatum Rumuniji bio je uručen rumunskom ministru u Moskvi 26. juna u deset uveče. Njime se tražilo ustupanje Basarabije i severnog dela provincije Bukovina i zahtevalo da se na ultimatum odgovori do sutradan. Nemačku je, naravno, uznemirila ta prenagljena ruska akcija, koja je ugrozila njene ekonomske interese u Rumuniji, ali su je vezivale odredbe Nemačko-sovjetskog pakta od avgusta 1939. kojim je Rusiji priznat isključivi politički interes u tim područjima jugoistočne Evrope. Stoga je nemačka vlada savetovala Rumuniji da popusti. Dvadesetsedmog juna rumunske trupe su bile povučene iz te dve provincije su prešle u sovjetske ruke. Tad su se oružane snage Sovjetskog Saveza učvrstile na obalama Baltičkog mora i na ušću Dunava“.