Bivši general NATO Petr Pavel novi je predsednik Češke Republike. Ovaj 61-godišnjak je u odlučujućem drugom krugu ostvario jasnu pobedu nad populističkim bivšim premijerom i milijarderom Andrejom Babišem. Nakon 99 posto prebrojanih glasova Pavel je uverljivo pobiedio sa 58 posto, dok je Babiš zaostao sa 42 posto podrške. Odziv birača je bio skoro 70 posto.
Pobednik izbora Petr Pavel sa suprugom Evom
Aktuelni predsednika Miloš Zeman (78) često je znao da polarizira češku javnost kontroverznim izjavama. Miloš Zeman je 8. Marta prošle godine, nakon deset godina otišao sa dužnosti. Pavel će postati, zvanično, novi šef države 9. marta u Praškom dvorcu.
Nekadašnji general je zahvalio svim biračima koji su izašli na izbore, pokazujući tako da poštuju demokratiju. "Ne vidim ni poražene ni pobedničke birače", rekao je nakon izbora za predsednika. Vrednosti istine, dostojanstva i poštovanja trijumfovali su na predsedničkim izborima, istakao je Pavel, dodajući kako će na toj dužnosti pkušati uveriti sve građane da se vrate tim vrednostima. Ponovno se distancirao od Zemana i Babiša, koje je optužio da su izazvali "razočarenje". "Zaslužujemo Češku Republiku koja će biti republika pogodnosti", rekao je Pavel.
Liberalno-konzervativni šef vlade Petr Fiala već je čestitao Pavelu na pobedi. Rekao je da je "ponosan na češke građane". "Populizam je opasan jer ne poznaje granice", rekao je Fiala.
Pobednk čeških izbora, Pavel, svoj radni vek proveo je u vojsci gde je penzionisan 2018. i nema iskustva u češkoj unutrašnjoj politici. Kao vojnik od karijere nije smeo da pripada ni jednoj stranci nakon pada Zida 1989. godine. Tokom predizborne kampanje, međutim, pozivao se na svoje “iskustvo u vojnoj diplomatiji” gde je naučio da “ne odlučuju velike reči i nerealna obećanja, nego dela i poniznost”.
U junu 2022. najavio je svoju kandidaturu za predsednika. Odmah se visoko kotirao u izbornim anketama i tako postao svetionik nade za sve one koji nisu želeli videti bivšeg premijera Babiša u Praškom dvorcu. Pavel u svom programu zagovara izgradnju malih nuklearnih reaktora. Kao "siguran, pristupačan izvor energije bez emisija", oni bi mogli doprineti dekarbonizaciji češke energetske industrije. To bi moglo dovesti do trvenja sa Austrijom, gde nuklearni planovi Češke Republike izazivaju nezadovoljstvo.
U Češkoj, koja je članica EU i NATO, predsednik ima pretežno reprezentativna i ceremonijalana ovlašćenja . On takođe imenuje vladu i sudije Ustavnog suda. Takođe je i vrhovni komandant oružanih snaga.
