Trenutno vreme govori suprotno, ali prema Ujedinjenim nacijama, godine od 2023. do 2027. najverovatnije će biti najtoplijih pet godina ikada.

 2022. jedna od najtoplijih godina u istoriji merenja 

"Postoji verovatnoća od 98 posto da će barem jedna od sledećih pet godina ili čitavo petogodišnje razdoblje biti najtoplije zabeleženo", objavila je u sredu Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Globalne temperature bi, prema tome, uskoro mogle premašiti cilj od 1,5 stepeni Pariškog klimatskog sporazuma. Najtoplijih osam zabeleženih godina bilo je između 2015. i 2022., ali WMO predviđa da će temperature nastaviti rasti. Osim klimatskih promena uzročnik je i vremenski fenomen El Niño, za koji se očekuje da će se vratiti sledećih meseci.

El Niño se javlja svake dve do sedam godina i može dodatno povećati globalnu temperaturu. Ovaj vremenski fenomen karakteriše zagrejavanje površinskih voda u Tihom okeanu. Uglavnom uzrokuje jake suše u Australiji, Indoneziji i delovima južne Azije, dok u nekim regijama Afrike i Južne Amerike, na jugu Sjedinjenih Država i središnjoj Aziji uzrokuje obilnije padavine. El Niño se poslednji put dogodio 2018. i 2019. godine.

El Niño i njegov pandan La Niña prouzrokuju ekstremne vremenske uslove u mnogim regijama sveta. Dok El Niño podiže prosečnu globalnu temperaturu, La Niña ima učinak hlađenja. Pojavljuju se nezmenično svakih nekoliko godina.

Kako bi spriječila klimatske promjene s katastrofalnim posledicama, svetska se zajednica Pariškim klimatskim sporazumom 2015. složila da globalno otopljenje ograniči na maksimum ispod dva stepena, ali ako je moguće na 1,5 stepen u odnosu na predindustrijsko doba. Zemlja se već zagrejala za više od 1,1 stepen kao rezultat emisije stakleničkih plinova čovečanstva, posebno korištenjem fosilnih goriva kao što su nafta i prirodni plin.

Zajedno sa El Niñom, klimatske promene koje je uzrokovao čovek "verovatno će dovesti globalne temperature do neviđenih visina", ističu naučnici iz WMO. To će imati "dalekosežne učinke na zdravlje, sigurnost hrane, upravljanje vodom i okoliš". "Moramo biti spremni na to."

Naučnici upozoravaju na još katastrofalniju sušu nego prošle godine u Evropi, u narednim mesecima, kada  je najtoplije zabeleženo leto izazvalo najgoru sušu na kontinentu u najmanje 500 godina, prema istraživačima.

Poljoprivrednici se boje, naročito u južnoj Evropi, najgorih žetvi i prinosa tokom više decenija, zbog porasta temperatura i nestašice vode 2023. godine. Evropska komisija strahuje da bi to moglo dodatno povećati cene hrane. "Situacija sa sušom će se pogoršati ovog leta", upozorava Jorge Olcina, profesor geografije na Univerzitetu u Alicanteu. U Španiji je već u aprilu izmereno 40 C stepeni.