Pandemija corone, prema svemu sudeći, podstakla je inovacije u nauci. Raširena upotreba mRNA cepiva ubrzala je očekivanja da bi vakcine protiv raka mogle stići na tržište u doglednoj budućnosti. Farmaceutski div Moderna to čak i najavljuje u sledećih sedam godina.

Elektronska mikrografija virusa gripa

Tehnologija mRNA dugo se smatrala apsolutnom nadom za budućnost u terapiji raka, a sada će nastupiti pravo nadmetanje za sledeću medicinsku revoluciju. Nakon što je farmaceutska kompanija Biontech sklopila saradnju sa britanskim zdravstvenim službama, sada u ofanzivu kreće i američka firma Moderna.

Glavni medicinski istraživač kompanije, Paul Burton, precizirao je za Guardian da je firma uverena da se mRNA tehnologija može koristiti za lečenje raznih vrsta raka, kardiovaskularnih bolesti, autoimunih bolesti i drugih bolesti za period do 2030. godine.

Cilj tehnologije je podstaći telo ili imunološki sistem da prepozna i uništi stanice raka. Nekoliko respiratornih infekcija takođe se može pokriti jednom injekcijom. Na taj način se istovremeno mogu zaštititi osetljive osobe od covida ili gripa.

"Ima ćemo to cepivo i biće vrlo učinkovito, može spasiti milione života. Mislim da ćemo moći ponuditi personalizovana cepiva protiv raka odnosno protiv različitih vrsta tumora, ljudima širom sveta,” rekao je samouvereno Burton.

Kompanija želi koristiti mRNA terapiju kako bi retke bolesti učinila izlečivima, a koje su dosad često bile smrtna presuda. "Mislim da se za 10 godina približavamo svetu u kojem se stvarno može identifikovati genetski uzrok bolesti", rekao je Burton. Tada je relativno lako "izrezati uzrok i popraviti ga tehnologijom zasnovanom na mRNA".

Molekul mRNA daje uputstva stanicama da proizvode proteine. Ubrizgavanjem sintetičkog oblika, stanice mogu proizvesti proteine ​​za aktiviranje našeg imunološkog sistema. Cepivo  protiv raka na bazi mRNA upozorilo bi imunološki sistem na rak koji već raste u telu pacijenta kako bi ga mogao napasti i uništiti bez uništavanja zdravih stanica.

To uključuje identifikovanje fragmenata proteina na površini stanica raka koji nisu prisutni na zdravim stanicama -- i onih koji će najverovatnije podstaći imunološki odgovor -- a zatim generiranje delova mRNA koji telu daju uputstva kako ih proizvesti.

Da bi to učinili, lekari prvo uzimaju genetski materijal od pacijenta i šalju ga u laboratorij – gde se utvrđuju mutacije koje nisu prisutne u zdravim stanicama. Algoritam kompjuterskog učitavanja, zatim određuje koje su od ovih mutacija odgovorne za rast raka. Zatim se izrađuju mRNA za najperspektivnije antigene i pakuju u personalizovano cepivo.