Analiza nedavno završenih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj

Tri nedelje od parlamentarnih izbora, Hrvatska ima konstituisan i Sabor i novu Vladu. HDZ je odneo većinu na poslednjim izborima, Za izbor 151 zastupnika u Saboru učestvovalo je 192.liste sa 2699 kandidata.

 “Za razliku od HDZ-a i SDP-a, čije su vođe politički profesionalci, koji se sve više odmiču od desnice, odnosno levice i promovišu centrističku politiku, pokret Miroslava Škore profilirao se kao tipična evropska protivsistemska, protivdemokratska, nacionalistička organizacija, a zanimljivo je da se u Hrvatskoj prvi puta dogodilo da se Putinova Rusija direktno meša u parlamentarne izbore, i da su tragovi tog mešanja posve neskriveni. Naime, uobičajeno je da protivsistemske stranke u Evropskoj uniji, kao što su stranke Marine Le Pen, Hansa Christiana Strachea, poput AfD ili Lige, dobijaju novac ruskog režima za svoje kamapanje. Do sada se u Hrvatskoj to nije dogodilo. Ovog puta Škoru direktno finansira trgovačka firma koja je u vlasništvu čoveka koji u Hrvatskoj zastupa interese ruskog državnog giganta Gazproma, kaže Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba, na početku razgovora za portal “spoljna politika”.

                                     Davor Gjenero

Naš sagovornik ističe da je ključna promena u odnosu na prethodni saziv Sabora   “arhitektura kluba većinske stranke HDZ”. Gjenero dodaje  da je tokom  prethodnog mandata unutar vladajuće stranke  bila vrlo izražena desna frakcija.

“Ona je sada eliminisana I sada prevladava centristički  orjenitsani zastupnici koji će u svakoj situaciji  podupirati  vladu umerenog centra za razliku od prošlog mandata. U odnosu na prethodni mandat bitno su snažnije zastupljene liberalno demokratske stranke, neke od njih članice su vladajuće koalicije, a neke su u opoziciji, ali su sve one svjetonazorski vrlo bliske. U meri u kojoj će liberalno demokratske stranke uticati na politiku vladavine većine, širi će se i potpora vladi među opozicijskim liberalnim opcijama.  Socijalni demokrati su u teškoj  krizi, i nije za očekivati da će u narednim mesecima igrati ulogu „lidera opozicije”, ali osim konkurenata u liberalno-demokratskom polju, dobili su rivale u levo-ekološkom političkom prostoru, a koji su izrazito dobro pripremljeni za borbu u političkoj areni. Oni će nuditi i zagovarati svoje prioritete i javne politike, pre svega vezane uz politike održivog razvoja, zaštite okoline, ali i obnove grada Zagreba nakon potresa, kaže Gjenero.

Ekonomija će biti važno pitanje za novo (staru) vlast, ali ne i jedino. U prvim mesecima Sabor  se mora  intenzivno baviti Zakonom o obnovi Zagreba, a nova vlada će pokušati da  osigura relevantna sredstva iz evropskih fondova solidarnosti, za obnovu glavnog grada.

Naš sagovornik ističe da će jedno od važnih tema kojim će biti zaokupljena  nova vlada Andreja Plenkovića biti I to kako na što bolji način u naredne tri godine  uvesti evro  umesto hrvatske lipe,  a pristupanje  Šengenskoj zoni je svakako važno pitanje koje će se rešavati u Banskim dvorima.

Posle višednevnih pregovora  čelnici EU su početkom ove  nedelje  postigli dogovor  o sedmogodišnjem proračunu EU i o novom instrumentu za oporavak – Višegodišnjem finansijskom okviru .Hrvatska će iz novog Višegodišnjeg finanansijskog okvira imati nešto više od 12,6 milijardi evra i iz novog instrumenta EU  9,4 milijarde evra. Od tih 9,4 milijarde, nešto više od 5,9 milijardi su bespovratna sredstva, a 2,350 milijardi su zajmovi.

 Nisu sva sredstva nepovratna, deo je i vrlo povoljnih kredita, koji će na naplatu doći tek za 7 godina, dakle krediti su i vrlo jeftini, sa malom kamatnom stopom. Deo sredstava koja su namenjena Hrvatskoj je iz strukturnih fondova za otklanjanje razvojne neravnoteže, a Hrvatskoj su ona veća jer se njima do sada koristila samo u jednom sedmogodišnjem razdoblju, a ostalo je iz novog evropskog instrumenta za oporavak nakon COVID krize, objašnjava  poznati politički  analitičar.

Naš sagovornik na pitanje koliko je Plenkoivć zaslužan za dobro pozicioniranje Hrvatske u EU I da li je njegova zasluga što je Hrvtaska dobila povoljne kredite I zajmove, kaže da nijedan hrvatski političar nije ni  izbliza imao tako snažnu poziciju u Briselu, kao što  je ima Plenković.

“ On je karijerno usmeren na EU, i jasno je da nakon ovog političkog mandata (mandat na čelu vlade završava, upravo u vreme, kad se bude stvarala buduća Evropska komisija I kada se bude  birao novi predsednik Evropskog veća) Plenković računa na neku od najviših pozicija unutar EU. Uostalom, već prvi puta kad je  učestvovao  u pregovorima o podeli karata unutar ovog mandata EU, bio je jedan od najuticajnijih igrača, a nagađalo se čak da bi mu mogla biti ponuđena neka vrlo visoka evropska funkcija. Međutim, tada on ni nije bio zainteresovan za prelaz u evropske institucije, jer je morao završiti mandat Vlade i izboriti novi, kaže na kraju razgovora Davor Gjenero.

 

Ivana Popović